U polutami radionice, pod žutim sjajem lampe,
Stari drvodelja je završavao još jednu lutku,
Još par sitnih detalja i može da veže kanape,
Ali najvažniji deo dolazio je baš u tom trenutku.
Na grudi joj nežno ureza jedan mali zarez,
Kao lični pečat, da je odvaja od svih drugih,
Urezavši ga, on na stranu odloži svoj perorez,
I dohvati se onih silikonskih strunica dugih.
Lutkica je bila spremna za svoj put u svet,
Prvi sigurni koraci i prve izgovorene reči,
Prvih nekoliko godina bile su prijatan let,
A onda, preko noći, život poče da se breči.
Onaj zarez na grudima, dobio je na značenju,
Bio je ono što definiše identitet i karakter,
Bio je raskršće ka odbijanju i privlačenju,
U pronalasku srodne duše bio je glavni akter.
Prva ljubav i neslućena radost koju je donela,
Činili su da se i jedna lutka oseti živo,
I to je bio razlog što je isto toliko bolela,
I činila da svaki rez na lutku izgleda krivo.
Jedna za drugom, nizaše se ljubavi i razočarenja,
Zarez na grudima nijednoj lutki nije odgovarao,
U zenitu mladosti došlo je i do pomračenja,
Vetar života je sve oštrije po licu šamarao.
Da li ću ikad uspeti da nađem onu pravu?
Ovaj prokleti zarez je razlog zašto ne vredim.
Mnoge slične misli prolazile su kroz glavu,
Od brige je i zarez polako počeo da bledi.
Promeniću zarez i prilagoditi ga drugima,
Tako ću se možda i ja nekoj lutki svideti,
Problem je prevelikog maha počeo da uzima,
Ali drugo rešenje lutak nije mogao videti.
Tog je dana odlučio da postane neko drugi,
Da ureže na grudi zarez koji se lakše uklapa,
Radovi na tome bili su zaista naporni i dugi,
Od milion zareza nijedan drugi se ne poklapa.
Napokon se pomirio sa tim i prihvatio sebe,
Ako im se ne svidim, možda i nisu za mene,
Šta će sa mnom lutka koju moj zarez grebe?
I zašto bih ja prihvatio sve zareze njene?
Tad stari drvodelja, vide da je napokon zreo,
I posla mu lutku sa kojom mu se zarezi slažu,
Bila je tačno onakva kakvu je oduvek i hteo,
Da je barem znao da izbegne svu suludu gnjavažu..
Ipak, da je sve to znao, možda ne bi sreo nju,
Samo jedan korak levo rađa sasvim novi put,
Da je drugim putem išao, možda ne bi bio tu,
I ne bi bio tako srećan, da prvo nije bio ljut.
