Ne postoji ništa drugo osim detinjstva i smrti Nema ničega između Neko je to jednom rekao Zamislila sam se duboko prsima opipavajući te reči Detinjstvo i smrt Detinjstvo i smrt Detinjstvo detinjstvo detinjstvo Smrt smrt smrt Ponavljala sam ove reči dok i one nisu izgubile smisao Ali onda se i smisao koji nose gubi u […]

Igrali smo se ljubavi zavezali jedan drugog nevidljivim čvorovima ti meni oči ja tebi ruke i igramo se vrtimo u krug pevušimo dok se vrtimo svako svoju melodiju ja tužnih ptica ti dubokih pećina dan i noć se spajaju na horizontu i tako večno u krug dok se mi vrtimo i igramo igramo se.

Prašina je sklonjena sa zelenog naninog kofera onog istog koji je ispisao kilometre pored njenih stopala na prugama sveta onda kada je biti žena imalo drugačije značenje. Tragovi puta na koži uvek su davali snagu na nastavljam dalje. Sada slažem svoje uspomene tu u vazduhu između koji miriše na prošlost i naninu i moju. Sve

Jednom sam tražila rime u tebi prstima učila neravnine i teksture gledala u ponore i kroz prozore tamo u svet gde je tek trebalo stići   Jednom sam pisala pesme i strahom opipavala put ispred sebe katancima zaključala sve one delove sebe koji su u bojama i šljokicama i staklićima sve ono što isijava to