Semafori plešu na vetru uz sopstveni lajtšou. Nebo žmuri, navuklo je oblake preko glave, pravi se da spava. Siluete se voze izvršavajući algoritme, ulice im pridržavaju stvarnost. Sobni fotoni sa prozora zgrada teži su od tv melodrama. Dan pritiska kao puna bešika, iako je već isprazan. Frejm po frejm, unapred zaboravljeni klip prolazi pred očima.
Ako bi mogao da budeš barem malo živ, kada umreš, tek toliko malo, da bi plakati mogao, kada umreš, da li bi zaplakao za sobom, kada umreš?
Да смо могли да будемо заједно. Само ти и ја кад сунце изађе и зађе. Поред мора шетали и на сав глас се смејали. Певали песме о нашој љубави. Док гледамо у звезде. И пољубили се за растанак. Али све ће то остати само жеља. Само сан.
Stavljam te na ranu Da me zaceliš Da zarastem Kad prisloniš usne Da mi poljubiš Razderotinu na laktu Ja gušter postajem I dobijam sposobnost Regeneracije Izrašće mi novi rep I novo srce Kožu ljubiš Kožu menjam Tu gde tišti Tu gde boli Gde su boli
Milane, ruku ispruži Trešanja zrelih puna mi šaka Pa se pod trešnjom tu opruži I igrajmo se sve do mraka Odmahuješ glavom, vremena nemaš Tebi se fudbal igra i gleda Pripazi samo da loptu ne progutaš Vidi koliki stomak ima moj deda On je loptu progut’o jednom Al im’o je samo jedan zub
Ne gledaj me tako, poljubi me. Znam da sam ti čudna. Večeras nisam razigrano mače Niti mudra sova što zna odgovor Na svako tvoje pitanje. Večeras, ja sam samo izgubljeno dete koje ništa ne shvata. Ovaj svet je prepun mračnih tajni ne daj mi da u njihovu utrobu potonem Pusti me da se igram u
Možda samo večeras razgovor, nije boleo jer sam ga vodila s tobom i bio je miljama daleko od onih, što traju čitav sat i po dok izgovaramo hiljadu i jednu reč koju ćemo zaboraviti, nakon što prekinemo poziv. Znaš, da ne volim pozive koji traju satima i da uvek biram reči i poruke koji stanu
Kad prošlost zategne konopac I stegne srce u grudima I kad misao ustukne Pred iskrivljenom slikom svemira Koju kreira strah Nemoj da brineš za mene Prosto nemoj Reci mi da sve biće dobro Na kraju Zagrli me tako Da osetim kako kulja Topla svetlost Između ponora naših grudi Stisni me čvrsto Svojom snagom me usadi
pokušavam da te izvučem iz prstiju na papir zbunjeni znakovi pitanja sapliću se o tri tačke slova sležu ramenima, ništa im nije jasno osim da želim da ti zaspim na ključnoj kosti raspem se po tebi kao supernova znaš da umiranje vredi samo kada ostavimo trag jer na kraju svakako ne ostane ništa
najgore mi je kad moram da se pravim kul nisam jebeno kul sviđaš mi se dođi da se tucamo i svađamo oko smisla života nisam nimalo kul mislim na tebe kad ne treba zamišljam nas na putovanjima & venčanjima u zajedničkom stanu na šanku na krevetu na plafonu smišljam imena za našu decu nakon 2
Ono što se preliva iz dana u dan i neosetno roni zube jer te tera da stiskaš vilicu u momentu dok se kap znoja sliva direktno niz kičmeni stub. Ono što se provlači iz dana u dan u stalno novom izdanju, nije neka naročita mudrost već sitne misli koje teraju na vapaj ali bez želje
