Čitavo se more slilo u nebo Ulilo u potok i oteklo reci smenila se sva godišnja doba Kad se izribala iskrzana linija života Ispruženog dlana prosjaka sa ćoška psi mu razneli čerge kartonsku kasu fijuk sutradan Sad perači izbeljuju natpis -Sitno za hleb gospodo Umirem gladan

nauči me kako da se smijem neka tečaj ne bude preskup neka ne bude predug u godinama sam kad nemam živaca čak ni za šoping umaraju me neonska svjetla neonski prolaznici neonski jezici: dobar dan, kako si moja je ljubomora postala dvonožna, pretila, sve mi više nalikuje, a suosjećanje artistrično svako malo traži tablete protiv

Желим да те видим макар на трен, да поново осетим како је то бити заљубљен.   Да нам се погледи сретну а образи порумене, макар на трен.   Питам се да ли и ти желиш исто да видиш мене, макар на трен,да осетиш како је то бити заљубљен.

У те шуме поћи ћу Праћена мртвим гласом сна Чији дан никад вратићу Спремна за времена опасна Док погледи не избледе ваши Плакаћу нечујно ноћима тим Јер неко се ока вашег маши Док смело у горе летим Плесаће са мном небо мрачно Биће за мене дивљи цвет Не треба ни сунце зрачно Ветар ми биће

Ti si moj neostvareni san, ne mogu bez tebe više ni dan. Pruži mi nadu u bolje sutra vrati mi želju za nova jutra. Tvoja ruka je most ka boljem svetu, gde želje naše slobodno lete, pruži mi svoju nadu, i zajedno ćemo koračati kroz snove. Povedi me, draga, gde god hoćeš, u snovima, stvarnosti,

Treba nam da ostanemo ono što jesmo ti meni, i ja tebi, da možemo jednom sve to prepričavati imenima koje smo birali, u putu za Dubrovnik. Treba nam kafa svakog dana posle četiri, grafit na zidu Nedostaješ mi, kasetofon u praznoj sobi i boca vina, da lakše dočekamo jutro. Treba nam onaj put u Peru

Stegnu te tako jako i ne puštaju. Grudi i plućna krila ti se suze tako da disanje postaje težak zadatak. Puls ti se toliko ubrza da možeš da ga osetiš u ušima. One žele da veruješ da će se sve loše stvari desiti, da će se sve najgore zamisli ostvariti. Ove tvrdoglave uporne štetočine zovu

Vreme će pregristi danas u zalogaj i progutati u juče. čim krene da vari smučiće mu se u želucu koliko je nezdravih možda će se i otrovati Jer sebi ste izašli na nos. žderući se iznutra do skeleta pojedinačno I međusobno S verom da ste krupni komad za večnost Unatoč samo Presni ulov za juriše

Na zapadu, gde sunce ljubi oblake, u sutonu, pršti rumenilo. Klepet ptičjih krila su kao koraci. One seku svojim letom prizor, i rasplamsavaju moju maštu. Ne smem da gledam, jer moja duša je okrenuta ka istoku u mrak, u tminu, u ništavilo iz kog dopiru zvuci tišine i mira. U Platonovom svetu formi, postoji sve

Да је Брод испунио жељу једног Јеврејина Никада се не бисмо загубили У лавиринту бесмисла попут Јозефа К Не бисмо осетили још многе крике Ратног времена што цвиле у свакој речи Тадашње књижевности Не бисмо остали жељни сазнања Да ли ће К победити у борби са Замком Не бисмо се ишчуђавали и истраживали Зашто се

Да сам киша која повезује небо и земљу, која се кроз вечност неће изменити… Да ли бих могла да повежем два срца? Да сам птица па да прелетим север и југ, исток и запад… Да сам цвет па да процветам као и моју љубав према њему… Да сам река, па да прођем сваку препреку, да

Jednom sam tražila rime u tebi prstima učila neravnine i teksture gledala u ponore i kroz prozore tamo u svet gde je tek trebalo stići   Jednom sam pisala pesme i strahom opipavala put ispred sebe katancima zaključala sve one delove sebe koji su u bojama i šljokicama i staklićima sve ono što isijava to