Kažu mi Nema šta Stanje je takvo i takvo Moraš prihvatiti svet Ma neću da prihvatim Pa makar se sve okrenulo naglavačke Čujete li Neću Da prihvatim da glođem nečije kosti Da glođem svoje ostatke Da kao vi Gazim preko svojih i tuđih Živih i mrtvih Da nekog udavim u blatu Kako bih ja izronila […]
A šta dalje kada u mraku kost o kost trljaš svoju? Postavljaj sebi pitanja da očuvaš svest svoju. Jer savest se samo odnekud javlja i to nije neka vrednost jer to jedino svest oživljava. Koračaj hrabro i ako su noge teške, ne, ti ne bodriš sebe ti pričaš živima da ne krenu peške na put
Све се чини тешким у почетку. Али ако бих веровала да могу да урадим било шта. Остварила бих своје снове. Колико год била дуга ноћ освануће нови дан. Нови дан у којем ћу остварити своје снове. Ако бих веровала да могу да урадим било шта. Остварила бих своје снове.
Meseče Nemoj noćas da me progutaš Već si se naduo Kao balon da si progutao A mene ćeš teško da svariš Mene svi teško vare Čak je i moj želudac osetljiv Intolerantna sam Na sebe Meseče Noćas nemoj da me sažvaćeš Moje kosti lome zube Čak i zlatne Zapašću ti među desne Dobićeš paradentozu Mogu
Još uvek zaljubljena u tebe. Zaglavljena u prošlosti. Ne umem da krenem dalje. Ne mogu da te pustim. Vrtim se u krug pokušavajući da ponovo stvorim ono što smo imali iako je to što smo imali pa ništa, ili hajde da kažem, nešto. Ne znam ni sama. Neka kao zamalo veza koja mi i dalje
Vukovi Malo ste se zaigrali Crna ovca Ovde svlači svoje runo I oko pasa će umesto revolvera Ipak da zadene Ličnu kartu i čast Znam To vas boli više od metka Kerovi Ovog puta će vas rastrgnuti Belo jare Ovog puta će ono Prolajati I prvo zalajati Sve vas izujedati Prethodno dobro naoštrenim očnjacima Kurjaci
Nemojte deco krasti pesmice Nije lepo pisane su badava i mnoge ne vrede ni groš ako vas uhvate govoriće da ste ih vi pisali Ima da vam izvuku uši ispraše po turu pošalju u ćošak da klečite na kukuruzu I verovatno nagr(a)de Pustite kako vas vaspitavaju bake i deke. Tako se ne raste u velike
Da se krijes, jer te lovi Da zaurlas, jer te lomi Da se zgrcis, jer te boli Da prestane na trenutak, da pomisliš da te voli Da ti cveće kupi, Da te mazi, grli Pa kad misliš nije više onaj stari, On se opet menja, kvari Ni ne gleda gde mu ruka pada Misli može
Sama s dvoje dece i trećim na putu Stojiš na sred ceste u starom kaputu Mlađe dete želi kući, ne želi da kisne Starije kući neće, zna da tamo ne sme ni da pisne Mlađe još je malo, ne zna ime svoje Starije je veće, zna da može bolje Dvoje dece za suknju ti se
Јесење су кише лиле те ноћи,док ја сањам твоје очи. Никад не би помислила да ми оволико значиш. Да ми недостајеш. Љубав може бити страшно болна. Али и предивна. Кад би само знао,да ми није ни мало жао што сам се у тебе заљубила. Јесење кише лију,а мене срце боли јер те волим.
Рекао си да сам попут принцезе Кагује. Али мој дом није Месец. Рекао си да сам попут песме Мацуо Башоа. Али ја нисам самурај. Рекао си да сам попут трешњиног цвета. Али ја нисам толико лепа. Рекао си ми пуно тога што не може ни да стане у овој малој песми. А ја ти кажем
Naravno da sam ja problem, zar ne vidiš? Sve moje nesigurnosti me lako pokolebaju. Moje naizgled bezazlene traume stalno me sputavaju. Ne mogu u potpunosti da osetim jačinu tvoje ljubavi u njenom punom sjaju. Uporno pokušavam da ti nađem greške i mane, da tebe krivim za svoje iracionalne misli i strahove. Naravno da je u
