Nisam pitala gde idemo. Jer nije bilo potrebe. Držao me je za ruku i vodio me. Pričao je sa mnom. O svojim snovima, željama, ciljevima. Pažljivo sam ga slušala dok mi je celo telo bilo obuzeto toplinom. Jer u njegovoj sadašnjosti i budućnosti, ja sam glavni prioritet. I ja sam pričala o svojim snovima, željama i ciljevima. O mojoj prošlosti koje sam pokušavala sama da se rešim. Pričala sam mu i o svojoj sadašnjosti i budućnosti u kojoj je on glavni prioritet. Pustio mi je ruku. Uplašila sam se. Stavio je ruke na moje obraze koji su goreli. Gledali smo jedno drugo. U njegovim crnim očima sam videla svoj odraz. Polako sam zatvorila oči kao kada treba da zaspim. Osetila sam nešto na svojim usnama. Mekano i slatko. Poljubio me je. A taj poljubac je bio pečat. Da se više nikada ni on ni ja ne odazovemo kada nas prošlost pozove. I obećanje da ćemo, bez obzira na to šta nam se dešava u sadašnjosti i budućnosti, biti zajedno zauvek.
