Engleski jezik prepoznaje I pravi kvalitativnu razliku izmedju dva samo naizgled slična stanja, označavаjući ih redom odvojenim terminima “shivering” I “trembling”, potvrđujući na taj način njihovu ne-sličnost I različite kontekste upotrebe. Srpski jezik ne pravi ovakvu distinkciju, propuštajući da prepozna dimenziono različite fenomene (ne prosto nijansiranje jednog istog), podvodeći ih tako zajedno pod jedan isti […]
Sjetim se tako tih davnih jeseni imala sam jednu omiljenu jaknu. Neka smeđa boja kao i godišnje doba boja zemlje. Kad prođu ljetnje vrućine jedva sam čekala ta hladnija jutra i večeri. Oblačila sam tu jaknu proštepanu na romboide sa rajfešlusom do brade ušuškavala bi se u nju grijala i voljela jesen. Nosila sam
Pet ujutru je. Ne pitaj me što sam budan. Znaš ti dobro gde sam bio i šta sam radio. Znam da me nećeš zvati kroz puste ulice. Znam da ka drugima noćas bacaš udice. Znam da ne želiš ni da me pogledaš u lice. Znam to ledeno telo sa srcem ubice. Zašto sam dozvolio da
Daljina nas ne gasi Sad smo daleko, a osećam te kao hladnu ranu,svaka tvoja misao prolazi kroz mene, oštra, bolna,kao da svaka sekunda bez tebe reže moju dušu,a opet, jedino me ta bol drži blizu tebe. Daljina nas ne gasi, ne gubiš se u vremenu,svaka
Da li si sada srećan, jer ja više nisam pored tebe. Više ti ne dosadjujem sa izjavama ljubavi dok te gledam očima punim nade da i ti osećaš isto. Više nema one male devojčice koja je verovala u ljubav, svaki put kada bi bio malo dobar i ljubazan prema njoj. Ja više nisam takva, da
A u oktobru Sam svoja Sama sa sobom Mesec boja i sunca Kiše i sivila Vreme igra Toplo hladno sa nama A ja sam I topla i hladna Sa sobom Obasjana suncem Mokra od kiše Puna boja i sivila
Ne moraš ništa da kažeš. Samo ćuti, jer u ćutanju osetim mnogo više nego u hiljadu bezvrednih reči, reči kojih svakako nema, reči koje su ostale negde iza nas, reči koje su stigle pravoj osobi u pogrešno vreme. Nek izgore svi ovi papiri dok gledam tvoje oči, tamnije od noći. Nek sve izgori dok se
Maruan je Arap koji je došao iz Kuvajta da studira u Sarajevu. Visok, imao je kožu boje meda, ličio je na Omara Šarifa. Student medicine, u glavnom gradu Bosne i Hercegovine sedamdesetih godina dvadesetog vijeka. Jugoslavija je tada bila članica Nesvrstanih. Međusobna razmjena studenata je bila i trend i obaveza. Arapu, Crnci i ostali stranci
Samu u snu, rekao si da me voliš. Samo u snu, mi smo zagrljeni. Samo u snu, ti si pored mene. Samu u snu, mi smo srećni zajedno.
I kada se čini da sve gotovo je. Znaj da nisi sama jer ja ću uvek biti kraj tebe. I kada si tužna, ja biću tu da tugu oteram. Da te podignem kada padneš. Zato ne boj se jer nisi sama, ja biću uvek tu uz tebe.
Ledenica mi je zarivena u srcu. Ova samoća je tako bolna. Milo moje, ne mogu da zaboravim oči tvoje. Želim da čujem kako uzvikuješ ime moje. Bol u mom srcu sve više jača kao da sam povređena od samurajevog mača. Želim te kraj sebe. Da sva bol nestane. Potreban si mi. Potrebna mi je
Kleli smo se, ljubavi, pod nebom što večno sja, da nas ni vetrovi sudbine ne mogu rastaviti, al’ sada su kilometri hladna reka, tišina bez dna, tuga je jedini glas koji znamo pratiti. Sećam se, držeći tebe, svet je bio naš, svetlosti su treperile u tvojim očima što su obećavale večnost. Sad smo izgubljeni, u
