Hotel se nalazio na brdu, sa njegovih terasa i prozora mogao se videti čitav grad. Rad na recepciji podstakao me je da pišem. Posebno su na to uticale samotne noćne smene. Slabašno svetlo u holu, tišina kad svi gosti, ako ih je bilo , odu na spavanje budili su moje unutrašnje svetove. Sedenje za masivnim stolom, iza mermernog […]
Gledam stare slike i pitam se zašto mi još uvek nedostaješ. Da teško je to priznati ali nedostaješ mi. Prošlo je mnogo godina i da prođe još toliko opet ću reći nedostaješ mi.
Da si kraj mene, da mi suze brišeš. I zarliš me jako. Govoriš ” Volim te”. Samo da si kraj mene nasmejan. Možda se ne bi osećala tako slomljeno. Da si kraj mene, samo da si kraj mene.
Ekspedicija 1. poglavlje 1.maj 2001.luka „Major“, Amsterdam Rano jutro, tek četvrt sata nakon zore. Probudio sam se na svom brodu nakon neprekinutog trosatnog sna. Moj brod, pod imenom „Magnum Preston“, sa mnom je preplovio mnoge milje i nemalo stvari smo videli i čuli i uopšte iskusili. Naš cilj je bio samo jedno: istražiti celu Zemljinu
Zima je stigla u srce moje, jer ono nije zaboravilo koliko te volelo i koliko boli neuzvraćena ljubav. Zima je stigla, a tebe nema da je oteraš iz mog srca svojim osmehom. Zima je stigla u srce moje, koje uzalud doziva ime tvoje. Zima je stigla.
Obriši suze sa lica i nasmešiti se. Oseti ritam. Igraj i pevaj. Nemoj da staješ. Sanjaj čarobne snove. Širi dalje svoju pozitivnu energiju. Neka iskre lete. Pokaži šta znaš. Neka celi svet čuje tvoje ime. Zabavljaj se kao da sutra ne postoji. U tvom srcu je magija. Seti se. Na diži ruke od sebe
Mir u tvom osmehu U tvom osmehu pronalazim mir koji mi nedostaje, volim te više nego što reči mogu izraziti, više nego što srce može podneti. Nedostaješ mi kao da sam izgubio sunce iznad horizonta, samo u tvom osmehu, pronađem svetlost
Ne bacaj, kćeri, perle pred gladne zveri.Zidove imaju tamo gde su ljudima dveri.Tebe, kćeri, čeka četa golubova!Svirce imaš pored svojih stolova.Lahorne krilate odore za te peglaju.Gnezda topla, soli i hleba,Visoke bačve pune vina rumena,Sreće trice i par grumena zlata.Veruj što ti kaže stari tata! Bacaj, kćeri, osmehe pred zveri.Neće znati od svetlosti kud da krenu
Znam da si mene čekao jutros Baš kada je kraća kazaljka bila na broju devet Duža na broju dvanaest Moje vreme da ušetam Sednem za moj sto I čekam tvoja ramena da ispune mi dan Znam da si mene čekao jutros Da ti u dan donesem smisao Očima obojim zidove u plavo Osmehom
Tako bi noću šetatala dok svi spavaju. dok je za spavanje i opuštanje termin. Za ljubavne igrarije i pomahnitale poroke, studentske nauke , igranje igrica dok spavaju roditelji i žene. Za zatvorena vrata i prozore. Poneki odškrinut zbog klimakteričnih muka. Dok se diskretna svetla vide i majka nosi noću bebu dok se nečija bolesna
Da li te boli što si sama? Dali plačeš, u nadi da će te neko zagrliti i utešiti? Govoriš sebi da će sve to proći i novo jutro doći. Jutro će doći ali rana na srcu će ostati.
Pevaj za mene. Pevaj pesmu punu ljubavi. Nek stihovi te pesme ugreju srce moje. Tada ću znati da nisam sama. Zato pevaj za mene. Pesmu punu ljubavi.
