Noć puzi kroz durofilin Kroz mene na krevetu tri sata sede kao tri godine Vetar zviždi kroz tavan, vazduh zviždi kroz pluća Slabost poseduje misli i telo Sjedinjenje gušenja. Mrak siluje bunilo, bunilo nežno ljubi oči, oči proždiru plafon. Slavim zavisnost od amputacije na živo. Disanje prekida ovu lepotu ljubavi. … Kiša… nadjačava disanje … […]
Odavno više ne čitam između redova, a čitao sam, čak i previše, i kada je trebalo i kada nije. Vremenom sam prevazišao redove, pa sam čitao između stranica, između knjiga, između ljudi… e tek onda sam shvatio da je sve to isto, i redovi i stranice i ljudi, pa sam prestao da čitam. Da se
Ima starinsko ime. Jedno od onih starih ženskih imena, poput Perside, Ruzmarinke… ne volim takva imena. doduše i moje ime je staro ono na “slav”, ali ga volim, valjda zato što je moje. Ona je često sa mnom. ponekad mi bude jako lepo dok je tu. tada i napišem nešto. baš ovo sam napisao u
1 Pričaju. Dobro i inspirativno pričaju. Pričaju, govore, objašnjavaju, uče… da je tvoj svet u tvojoj kutiji. Da su tvoji pogledi ograničeni i da dopiru samo do zidova kutije. Da imaš samo subjektivnu sliku o životu i svetu. Tvoju ličnu. Formiranu na osnovu tvog dosadašnjeg iskustva. Pozivaju te da se probudiš! Da otvoriš oči! Da
Sprat ispod, tri dana zove Jovu. Jooovo, Joooovo, Joooovo… U pravilnim razmacima. Bez umora. Satima. Tri dana i noći. Neko na umoru, umire u sobi ispod. Sprat iznad, tri dana hoda po sobi. Na prstima. Sedi, sluša, gleda u pod i plafon. Razumevajuci bol umirućeg ali bez želje da stvarno pomogne, samo sa nadom da
Nosila je jaknu od aluminijuma. To verovatno nije bio čist aluminijum, već ojačan nekom legurom. Umesto rajfešlusa imala je šavove koji su radi sigurnosti bili zavareni. Malo ljudi je znalo da ona ima takvu jaknu, jer za svakog običnog prolaznika, površnog prijatelja, rođaka, ta jakna je podsećala na sve ostale jakne koje devojke nose. Ispod
1. poglavlje Drugo što je dečak po imenu Fej voleo bilo je spavanje; lagano prozevanje, čaša toplog mleka, meki krevet i miran san dok te dan ne probudi. I to bi verovatno i praktikovao da nije bio puko siroče. Rad u gostionici Četiri puta, na čijem pragu je pronađen još kao dete, zahtevalo je kasno
Kažu da teška vremena stvaraju jake ljude, a jaki ljudi dobra vremena. Takođe dobra vremena stvaraju slabe ljude, dok slabi ljudi stvaraju teška vremena – i tako u krug. 1986. godine smo rođeni svi, sva četvorica, upravo u doba nakon Černobiljske katastrofe i godine u kojoj je Halejeva kometa poslednji put preletela preko naše planete.
