Sve ono što je dobro kod mene,
u tebi je neukaljano.
Lepršavo, nežno i šareno
kao leptirovo krilo.
Neće mnogo proći, znam,
i ti ćeš početi da se kriješ
iza kamenih zidova
i tovarićeš naslage blata
na nevine snove,
jer to je ceh koji plaćamo
da bismo učili i rasli.
Ali tvoje oči će uvek biti
oči radoznalog mačeta
koje umiljato reži
dok kandžicama raščupava
staro, zaprljano klupko
i od njega ispreda
čaroliju života.
