Оригинална прича у свету Десет Дарова
(1115 reči)
Енциклопедиста је застао на ивици висоравни. Имао је поглед на читаво ново царство Поклоника. Иза њега беху само рушевине прастарих народа и свет који је после свих мука морао да се одрекне плодности и обећања раскоши која иначе олако нуди људима.
Осмехивала му се ужарена звер коју на овом свету зову сунце. Пекла му је лице и покушавала ископати очи, али је умео да препозна неукротиву лепоту у жутилу. Можда буде нацртао сунце на својој најновијој мапи. Ионако је себи дао довољно одушка цртајући стилом који не приличи ни њему а ни веродостојности природе. Није уметник, али неће много тога покварити ако сунце не буде онако како га доживљава.
Још једно невероватно дело! Неће га свако ценити, али није ни важно. Мапа је најпре ту да буде корисна. Да води.
„Рекли сте ми да Вас пратим и обећали ми помоћ“, рече груб женски глас, у своју садашњу боју скован годинама мука земљорадника.
„Наравно, драга“, рече старици, повијеној тако да је од ње остала само црвена марама – обмотана око њене главе тако да јој се дуги крајеви сливају око рамена, преко руку и до стопала. Неспретни племић би се о крајеве саплео и поломио себи врат, али је дами поштовање обичаја унело искуство у кости и кораке. „Није ми сасвим јасно зашто један од бројних пијуна не може да обрађује земљу уместо тебе. Њима је то трептај, дах. Као пуцкетање прстом“, рече Енциклопедиста и пуцну прстом.
Старица се трже у месту, исправи колико је могла и проучи га. „Па ти немаш црвенило на себи! Овде је то забрањено – морамо им се покоравати. Боже мој, ти ниси један од њих!“
„Не плаши се“, рече он и зави мапу на којој је уцртао неумесно сунце. Није са собом имао одговарајућу опрему, па му се мастило измрљало. Једва је могао прочитати шта је написао, али је речи свакако чувао у глави. Убацио је мапу у тоболац на рамену, међу браћу и сестре разних дужности и осмеха. Свака је мапа свој драгуљ – па и да је бескорисна изгубљеном путнику.
Палата Бога се уздизала на хоризонту. Иза ње онај проклети торањ. „Неће ме стићи“, настави он. „Ја не могу победити ни обичног пијуна, али могу побећи и од најискуснијег трагача. Била то сама краљица или неки чудовишни скрији. А ти, драга…“
Старица закорачи уназад када јој је пришао, али се није побунила.
„Чуди ме да жена попут тебе напушта своју њиву. Далеко си од света. Идеш у Палату Бога?“
„Моја ћерка је умрла. Била је болесна и ево сад је мртва. Немам шта да тражим кући. Идем да нађем правду.“
„Неће ти нико помоћи са тиме, а Палату не можеш да спалиш ни да си сто пута млађа и снажнија. Можда је боље да наставиш са животом. Колико можеш.“
„Не, не, не мислим тако. Знам ја да тамо влада трулеж, али исто тако влада и нада. Дивота. Једне зиме нам је слепи херој у црвеном помогао. Неће ми они вратити ћерку, каква год да им је магија, али можда спасем нечију децу. Можда наговорим да пошаљу помоћ у моје крајеве. Пуно је болесних и гладних.“
Енциклопедисти застаде дах пред женом. Нос јој се смежурао и окрунио од напора, а наборани слојеви капака јој прекрише очи. Начинио је тај последњи корак као да зна да ће згазити у рупу, али је то чинио како је не би застрашио. Загрлио ју је. Носила је мирис решености и он се није бунио. Гори му је био мирис оних злих, што напорно раде на пропасти других. Нос му испуни мирис спаљених мапа и гарежи уз које је скончала његова прва радионица. Топли уједи сунца га скоро вратише у прошлост.
„Па тебе дуго нико није загрлио, драга.“
Осетио је дрхтаје. Руке крупније од његових га обгрлише и тако су стајали, као да плешу спори, неприметан плес. Без музике. Она вероватно никада није чула свираче.
„Када стигнеш тамо, кажи да си срела Енциклопедисту. Сигуран сам да ће те саслушати. И тражи њега лично. Први Слој ће ти помоћи када чује да сам ја у питању.“
Јецала је у загрљају, али не опуштено, већ трудећи се да сузбије осећања.
„Опусти се, драга. Опусти се…“
„А ако ми не поверују?“
Енциклопедиста фркну. Први Слој ће бити добар према њој, али је до њега прво мора одвести неки несавесни пијун. „Знаш како…“
Одвојио се оштро од ње, па скинуо тоболац са рамена. Претражио је неколико мапа, а онда извукао најзначајнију. „На ову сам изузетно поносан. Кад сиђеш низ ову падину, од шуме нећеш видети ни врх Палате Бога, али ова мапа носи сваки корак који мораш начинити на свом путу. Ево, овде је градић, овде поток. Тамо пратиш стене, чак се и одавде виде. Изволи.“
„Али… ја немам пара да платим.“
„Ма не брини се. Мапа има сврху. Ти ћеш је испунити. И то ће уједно бити твој улаз до Првог Слоја. Спомени ме и кажи да ћу им испунити жељу уколико те послушају.“
„Драги мој… лепи дечаче“, старица му прихвати образе. „Много је то за мене. Нећу ни стићи до тамо, види како је далеко. Колена ми клецају, боле ме груди…“
„Само ти веруј у себе“, рече и пољуби је у чело. Кроз тај додир јој је подарио мало своје снаге и њој се одмах лице озари, мада вероватно није знала шта је учинио.
„А ја идем даље. Неће ме наћи, јер без те мапе морам да напустим овај свет, али није ни важно – теби је потребнија. Губио сам стотину ствари у животу – шта је још једна, ако ће теби помоћи, драга.“
„Превише си фин према странцу“, рече она. „Не пролазе добро такви.“
„То је истина. Али рекао бих да је једно пријатељство на стотину противника који из моје доброте никну довољно вредно. А ево, сад имам два.“
Старица му махну оснажена новом самоувереношћу и пође својим путем, полако и сигурно, а он остаде на литици да пази да се дама не повреди. Сунце се сакрило када је она нестала иза првих стабала шуме.
„Чуда ли“, промумла за себе. Упалио је фењер окачен подну торбе са храном. Погледао је још једном у своју најновију творевину и сунце што се смеши.
Па, ваљда вреди дати јој најважнију мапу. Управо њу Поклоници и траже. То је повест света пре него што су га они населили и нека врста упутства – моћи ће да разазнају какав је то тачно њихов свет био пре него што га је заразио и разорио бес, па и мржња уз њега. И себичност.
Можда Енциклопедиста не сме да крши законе времена, али ваљда се човек мора успротивити свему и борити се најпре против зла.
На женину срећу, овај предео себичност још није искварила, па је мапа и даље веродостојна.
А Енциклопедиста сад мора да смисли начин како да убеди надређене да му је мапу украла једна обична старица.
-Ovo je kratka priča iz sveta Zbirke Deset Darova. Više o tome na Instagram nalogu @zbirka_deset_darova
