Neobična svetlost padala je na lice zatvorenice kojoj je bilo blizu pedeset godina, a sačuvala je svoju lepotu i vitkost uprkos godinama provedenim u sivoj ćeliji. Dobila je samo dve~tri bore na čelu i kesice ispod očiju, ali koža joj je ostala čista i svetla kao porcelan, da su joj i mlade zatvorenice zavidele i raspitivale se, Ko je ta zatvorenica?

Stražari su je štitili i izdvajala se od drugih jer je bila poslušna i sve dužnosti je obavljala na vreme. Prethodnih dana je bila pošteđena zbog odležanog gripa i iscrpljenosti, pa su je izvodili samo u šetnju i na sunce. A njoj su prijale te kratke šetnje oko ograđenog dvorišta i sam pogled na plavetnilo i jutarnju svetlost koja joj je davala snagu i svežinu.