Ja ću biti groblje sahranjenih želja
Sama sam uzela lopatu u ruke
Neću na tebe da čekam
Nije meni problem da napunim uši pesmom
Nek želje vrište i zapomažu
Pomoći im nema
Nisi želeo da ih vidiš
Problem mi je da pronađem mesta u sebi
Mesta na kojima ih nikada tražiti neću
I nikada više slušati koliko te želim
Nemoj da se ljutiš što ne čekam da ti moje želje sahraniš
Svaki tren se rađa nova
I biće mnogo teže
Ne znam ni kako barataš sa lopatom
Ni da li umeš da pronađeš mesta na koja nikada ne idem
Kako bi i znao da ih nađeš
Kad me ne poznaješ
Znaš samo
Za kojim stolom volim da sedim
Kakvu kafu volim da pijem
Da volim crveni karmin
Znam da voliš i ti kad vidiš
Moj osmeh obojen u crveno
Ne ljuti se na mene
Biću groblje sahranjenih želja
Moram sama da pronađem mesta da ih zakopam
Mesta na kojima ih nikada naći neću
Da čujem ponovo koliko te želim
Mogu u zemlju da zakopam želje
Ali će nicati cveće
Crveno kao moj karmin
Usred zime
Znaću da su moje želje procvetale
I mirisaće na tebe
Ako ih u vetar zakopam
A on je nepredvidljiv
Možda opet naiđe i poseje njihovo seme
Kiše će prolećne da ga napoje
Pa ću u proleće da milujem pšenicu
Koja je boje tvoje kose
I ruke će imati tebe na sebi
Moram da nađem mesta u sebi
Ona za koja i ne znam da postoje
Samo se plašim
Ako sad uspem da ih nađem
Šta će me sprečiti da ih ponovo nađem
Kada te se uželim kao noćas
Spremna sam da budem groblje sahranjenih želja
Šta ću sa njima kad ih ne vidiš
Lopatu čvrsto stežem
I raskopavam svoje srce
Najbolje mesto da sahranim svoje želje
Znam da si u njemu
I nemoj da se ljutiš
Što će pored tebe biti i moje želje
Možda će ti biti tesno
Možda nećeš moći da dišeš
Ja izbora nemam
Jedino mesto na koje ne idem da te ne nađem je moje srce
I želje će moje biti srećne sa tobom
Tebi će vrištati
I od tebe tražiti pomoć
Ja ću onda moći da odmorim
Kao i svako groblje
Tiho
Sablasno
Sa željama kojih više nema
Ne ljuti se, molim te
Bilo je vreme da vidiš želje koje vrište tvoje ime
Ja sam samo groblje sahranjenih želja
Lopata je slobodna ako ti zatreba
