Морам да је будим да јутро не закасни и
овај зимски дан,
да је будим,
јер проћи ће дан,
не могу бити сам и будан без ње.
Мора да се пробуди
или ће ноћ овладати дуга
и хладна.
Можда се никад не пробуди
и остане голо дрвеће на зими.
Не пробуди ли се,
јутро неће сванути
и проћи ће овај дан,
свакако проћи!
И доће оне ноћи,
без тебе,
преживети,
никако нећу моћи!
Без тебе
и твојих плавих очију неће бити неба,
закасниће топла пролећа,
чекаћу их кроз столећа.
