Синоћ у мисли дошао је необичан сан.
Сасвим био је исти,
Као и други, претходни, исти дан.
Ноћ била је другачија од свих ноћи,
Лежао сам у немоћи и викао ко ће помоћи?
Ко ће моћи доћи?
Синоћ сан био је жив, од живота живљи,
И живљи од смрти.
Уочи ноћи дан био је зимски и од зиме сивљи.
Сви дани су хладни, дуги и обојено сиви,
Ноћ била је црнија од мрака
У вртлогу сна живот није могао да се живи.
У вртлогу песма се није писала,
Нестајале су речи да би се написала.
Можда да се пробудио нисам,
Не би се песма никад исписала.
У вртлогу уметност би нестала,
Сва надања овог света би престала.
Сан био је страшан,
Живот није могао да се живи,
Без уметности да се саживи.
