Na času smo hemije poslednji put,
veseli i razdragani, niko nije ljut.
Pričamo o snovima i željama našim.
Znam da nema razloga ičeg da se plašim.
Ali čudan osećaj opet mi se javlja,
I kamen na srce moje meko stavlja.
Neću da se završi u sebi duboko,
Zato jedan biser krasi moje oko.
Spokoj prožima moje biće celo,
Ovo sigurno je Božjih ruku delo.
Golubica leti kraj prozora, tamo,
Zvonilo je, mi gledamo se samo.
Biser mi sad niz obraz klizi,
U emotivnoj ostajem krizi,
Al’ čuvaću zauvek to dete u sebi,
Valjevska gimnazijo, hvala tebi!
