Kad stare rane iznenada zabole,
I ostave te oni što navodno te vole,
Kad izgubiš se na putu ka sreći,
Sam ćeš sebi biti oslonac najveći.
Osetićeš veliku u duši prazninu,
A spas ćeš potražiti u hlebu i vinu.
Izgledaće kao da sreće nema više,
Ali sunce uvek dođe posle kiše.
Ostaće pored tebe samo oni ljudi,
Koji su u duši stvarno dobre ćudi.
A ti, milo čedo, prst na čelo stavi,
I shvatićeš ko ti su prijatelji pravi.
