U moru praznih slika
i golih zidova,
umornih duša
i sumornih stihova;
Došla si ti.
Kao prolećni vetar
i Sunce u zoru,
nežno i tiho
da ne čuje niko.
Čak ni ja.
I tako si blaga,
zaista draga.
Ljupka, mila,
kao u snu vila;
Ali ne, ne sanjam.
Ako ikada zaspim,
probudi me.
Jer snove ćemo budni
sanjati zajedno.
