Bio sam umoran;
Vreme je prolazilo sporo.
I dok idu sati,
svaki trenutak je večnost;
a moja duša pati.
Ona je tako lepo svirala.
Svirala je za sebe,
za prolaznike i za milostinju.
Neuredna, ipak,
imala je osmeh na licu.
Ne znam da li je bila srećna.
Sede vlasi kose
brojale su dane na ulici;
Ali nije joj bilo druge
osim da svira.
Sedela je na ogradi kraj trotoara;
čak nije bila ni njena gitara.
Tek svaki deseti prolaznik
joj ostavi sitniš i produži trenutak
za još koju pesmu.
Mogao sam je slušati
celu noć;
I slušao sam je.
Slušao sam dok se nisam
postideo.
Nije imala ništa,
a mogla je sve.
