1.Izgubljen u šumi
Ponovo sam sanjao da sam se izgubio u šumi. Nije mi se to odavno desilo. Godinu dana smo proveli u Beaver Gapu, Dabrovom Prelazu. Selo je bilo gotovo isto kao i onog dana kad su se prvi Indijanci tu za stalno naselili, bežeći iz doline od belaca. Drvene kućice razbacane po dolini, baštice oko svake. I mi smo nedavno dobili svoju. Selo je odnekud imalo fond za takve stvari. Za neočekivane pridošlice.
Sedeo sam na ivici kreveta pokušavajući da oteram poslednje senke sna. Nije bilo lako. Čuo sam Bubu kako viče na mene. Mada, „viče“ je malo nategnuto. Lajala je na mene, jer smo u tom trenutku bili psi. Bio sam veliki kućni ljubimac, mešanac rotvajlera, mastifa i doge. Bio sam velik. I kad kažem velik, mislim zaista velik. Zamislite pitomo kuče od 65 kilograma, i malu pufnastu bišonku, staru osam godina, vrlo prgave naravi. Izgubili smo se jer je ona htela da istražuje. Ja sam pošao da je sprečim da se izgubi. Bio sam mlad i naivan, čak i za kuče – imao sam tri godine. Svi moji kvaliteti bili su da sam pitom, mazan i disciplinovan. Naučili su me da budem poslušan. Živeli smo u predgrađu velikog grada. Ovde smo bili na izletu sa svojim ljudima. Bubu je bila moja prva susetka. Bila je neko ko je terorisao celo susedstvo. Jela je moje proteinske granule. Nije bilo bitno što ih ja nisam voleo, u pitanju je bio princip. Njenoj činiji za hranu niko nije smeo da priđe. Zbog tih granula bila je debela, a niko nije znao zašto. Zbog svojih godina davali su joj dijetalne granule, ali ona je to nadoknađivala mojim granulama.
Bilo mi je već očigledno da smo se izgubili. Bubu to nije htela da prizna. Terala je svoje, a mrak se spuštao. Svu svoju nadrndanost iskaljivala je na meni. Ja sam bio njena omiljena meta za muštranje.
Kad se sasvim smrklo, počela je da reži na mene i optužuje me što smo se izgubili. Bili smo gladni. Skupio sam se uz neki žbun da sačekam jutro. Pustio sam Bubu da besni dok se nije umorila. Kad joj je dosadilo, skupila se uz mene da je grejem i zahrkala. Gledao sam zvezde. Razmišljao sam kako da se vratimo, jer smo mi gradski kučići. Nije mi bila namera da ostanem u šumi.
Čudno je mirisalo. Zvuci su bili čudni. Sve živo oko mene bilo je čudno.
U zoru sam krenuo prvo do potoka da pijem vodu. Bubu se dovukla takođe do potoka. Ni voda joj se nije sviđala. Bila je gladna. Krenuo sam u nekom pravcu koji mi se činio ispravnim. Naravno da nije bio pravi put. Čuo sam neke čudne zvuke. Zarežao sam na Bubu da ćuti. Začudo, poslušala me je, verovatno začuđena što to čuje od mene. Išao sam polako i na proplanku video neverovatan prizor. Puma je stajala nasuprot vučice. Kako sam to znao? Nemam pojma. Valjda su neki instinkti ostali u meni. Vučica je bila u nepovoljnoj situaciji. Zarežao sam. Ne znam zašto. Valjda mi se nije svidelo da neko bude u opasnosti.
Puma me je pogledala začuđeno. Tako nešto kao što sam ja nije očekivala. Bio sam mnogo veći od pume. Prosečna puma ima oko 20-25 kilograma. Mogao sam da je pojedem da sam znao kako. Vučica je iskoristila trenutak i napala iznenađenu pumu. Borba je kratko trajala, ali su se razdvojile. Bile su izjednačene. Onda sam opet zarežao. Ispostavilo se da mogu opasno da režim kad sam motivisan. Puma se okrenula i otišla. Bilo joj je dosta.
Ostali smo da se gledamo – vučica i ja. Zarežala je na mene. Mislim da me se plašila, ali se pravila hrabra. Pokušao sam da uputim neko prijateljsko kevtanje. Vučica je sad režala na mene, škljocala zubima, ali nije htela da me ujede, bar mi se tako činilo. Htela je da me uplaši jer je bila uplašena. Ja sam, začudo, prestao da se plašim kad je puma otišla. Onda je istrčala Bubu. Vučica je ustuknula. Mislim da je bila sablažnjena postojanjem nečeg takvog. Mogla je da namiriše da je u pitanju pas, ali kakav. Bubu je jurcala naokolo raspomamljena mirisom pume koji je ostao. Uhvatio sam je za vrat zubima i podigao pre nego što je krenula ka vučici. Vučica se okrenula i pošla svojim putem. Ja sam pošao za njom, noseći Bubu u ustima, iako se otimala i psovala. Psi umeju da psuju, ali Bubu je bila ekspert. Vučica se osvrtala i gledala kako idem za njom. Nije me napadala ili sprečavala da je pratim, ali me nije ni čekala. Kaskala je umerenim hodom, koji sam pratio, ali nije bilo lako.
Vučji čopor nas je dočekao iznenađeno. Prišli su mladoj vučici, izgledalo je da je teše i ispituju. Ništa me u mom kratkom životu nije pripremilo na vučji čopor. Video sam vukove u zoološkom vrtu, ali ovi nisu bili ni nalik tome. Sedeo sam povijenih ušiju, pokušavajući da budem manji. Čak se i Bubu uplašila. Skrivala se iza mene, cvileći. Onda se alfa ženka okrenula ka meni. Ne pitajte kako sam znao da je alfa. To se videlo iz njenog stava. Drugi psi koje sam poznavao imali su teoriju da psi potiču od vukova.
