Ne traži, ne kucaj, ne lupaj , ne vrišti,
kada pronađeš zaključana vrata.
Osjeti težimu suze u ocima siromaha.
Voli i beskrajno ljubi smisao haosa,
modra koljena i kafu.
Kosu,usne i nečije oči u mraku.
Otkucaje srca na radiju kao pjesmu dana.
Suze , gorčinu , tugu i stotine rana
prigrli uz sebe.
I nebo i smrti one koji lete
ili pak hode uroni u sve snove i vode.
I kada sve to shvatis budi srećno nesrećan,
i budi putnik sa čudnom pričom o životu.
Na jednoj planeti daleko u svemiru poznatoj
samo ljudskom rodu.
