23.02.2014.
Ja ne znam šta si ti meni bio.
Da li dašak vetra ili kap kiše.
Znam samo da te nikada zaboraviti neću.
Vidim te u obrisima neba i krilima ptica.
Vidim te u snovima, dolaziš i odlaziš, a dani lete
i šire se kao morske obale.
Čekaću te da se vratiš, čekaću proleće
da te još jednom zagrlim.
Budi sve ono što od tebe želim,
tiha magla i odsjaj mesečine na mojoj kosi.
Želim da se vidim u tvojim očima.
Nikada te neću zaboraviti.
I kada budem daleko.
I tada ću još uvek da sanjam onu noć.
Noć snova i jave,
njihovo preplitanje i nestvarnu stvarnost.
I moje ćutanje.
I tvoje ćutanje.
I zvezde koje su nam govorile
tu ste gde treba.
A da li ćemo se ikada ponovo sresti?
Hoće li još jednom rasute zvezde skrojiti našu sudbinu?
Ili ću morati još da čekam?
A čekanje na tebe je tako mučno i lepo.
Znam samo da te nikada zaboraviti neću.
Tvoj pogled i Savu koja još uvek tiho teče…
