Nestade sve u trenu,
kad sam bio na vrhu svom.
Nestade preko noći,
kao Titanik,
u okeanu života mog.
Bura poče preko noći,
talasi me lome,
iz mirne luke u nemirno more
odvele me zore.
Da ih nisam čekao,
do ovde ne bih sada stigao,
ali sve je to deo puta,
zbog toga mi nemirna duša luta.
I sad ću sve lepo iz početka,
ko zna šta me na kraju čeka.
Možda sve ovo bude dobro,
ako ne — onda ništa novo.
