Volim svaki milimetar tebe.
Svaku tvoju trepavicu i vlas kose.
Volim svaki maleni prstić koji hita ka meni.
Obe ručice koje se šire kada nam se pogledi sretnu.
Volim tvoje “mama dođi”
Iako sam ga već čula danas po stoti put,
Volim da te gledam noću
Dok bezbrižno spavaš,
A ja u miru pratim
Svaki tvoj udah.
I tada se čini da je sve kako treba.
Ponekad ostanem bez reči.
Razoružaš me uspešno osmehom,
pokretom, rečju i mišlju.
Nekad me i postidiš.
Navedeš da preispitam sebe.
Rane mi lečiš lakoćom pera.
U moje oči ispisuješ ceo svemir.
U moju dušu ređaš latice ruža.
U ruke dovlačiš zvezde.
U kostima si mi stvorila snagu
koje se ponekad i sama bojim.
Naučiću te da živiš kako ja nisam umela.
Da se ne bojiš nikoga i ničega.
Da se iz kojeg kod gnezda odletiš,
uvek u moje oči vratiš.
