izlazim na vazduh
i udišem zastor
kao poeta
sve je proždrano zracima
kao da me miluje i kaže
raj je blizu
raj smo mi
udišem duboke zrake i tražim smisao
nekada je lakše pitati ko smo mi?
jer ko sam ja
kada nisam sputana
kada sam sama i svoja
bez besa
bez plana?
ko sam tada?
ti mi nećeš dati odgovor
kao zmija koja se kotrlja
niz put kao da je pošla
da donese smisao svetu
kroz izbor dobra i zla
je li izbor tako surovo prisutan
da li imam nagradu za dobro koje činim
ili nije važno
da li je on čovek koji je stabilna stabiljka
ili je put maglovit
kao oduvek
osećam taj poznati ukus sarme i gubim se trenutku
dok posmatram i osećam
ono isto i novo
što jesam
