Volela bih da mogu da te zaštitim od svega,
Da na sebe preuzmem deo tvoje boli,
Kada ti trebaju suze, da ih uzmeš od mene
Da se moje srce slomi, kada tvoje pogrešno zavoli.

Volela bih da mi kažeš sve svoje tajne,
Sve što te muči pod ovim nebom plavim
Kada sanjaš lepo da sve bude stvarno,
Kada želje ostvariš, da i ja od srca slavim.

Volela bih da te gledam i danju i noću,
Da od tebe sakrijem sve tuge ovog sveta,
Da samo radost vidiš, jer ja tako hoću
Da u tebi ostane to pravo srce deteta.

Ali život nekad čudne puteve nam daje
Odluke neke napraviš, pa se srce pokaje.
Ali, srećo moja, kroz to moraš proći,
I znaj da kroz oluje jake, opet će sunce doći.

I kada te stisnu tuge i srce te jako zaboli ,
Znaj da uvek postoji neko ko te iskreno voli,
Neko ko te čuva i kada više ne postoji,
Taj neko sam ja, koja uz tebe uvek ponosno stoji.