Zvao sam te onomad
trebao sam te
zvonilo je dugo…
i odzvonilo do srednjeg uha
Bez odgovora
Verovao sam da si opet van dometa
kao i obično nedostupan
Možda je centrala zavijala u pošti.
Često je bez veze
kad jesen udara u odžak
odbija o oluke i mlati prazne žice
Uvek si zauzet nekim ko drži bezobzirno liniju bez prekida
A sebi na čekanju…
od tada svoj broj
ne okrenuh nikad više.
