Noć je pala tiho na grad. Ulična svetla treperila su neumorno, osvetljavajući prigušenim zracima hod prolaznika. Antonijo beše pošao do Perle. Sitnim koracima kretao se put solitera koji je podsećao na ogroman div. Bio je pomalo pripit, ali, to ga nije sprečavalo da se lagano tetura po trotoaru. Još uvek stabilan, pognute glave nosio je misao da će Perlu videti u crnoj haljini sa biserima oko vrata. Onim koje joj je kupio za rođendan. Perla je bila njegova bivša devojka. Imala je samo devetnaest godina. Tek što je upisala arhitekturu. Po ceo dan je bdila nad otvorenim mapama hamer papira, iscrtavajući geometrijske oblike.
Došavši do solitera, pritisnio je na interfonu ime Milica Ličanin. Perla je živela sama, u iznajmljenom stanu na desetom spratu. Za samo nekoliko trenutaka, vozivši se liftom koji beše skoro oronuo, Antonijo se obreo ispred njenih vrata.
,,Uđi” – rekla je.
,,Došao sam da ti se izvinim” – rekao je dok je ulazio u Perlin stan.
Perla se otvoreno zabuljila u njega, bez suzdržavanja i usiljene pristojnosti.
,,Otišao si sa tom devojkom koja je došla iz Zagreba i ko zna gde ste bili i šta ste radili ceo dan. Zvala sam te hiljadu puta. Zašto mi se nisi javio na telefon? Dogovorili smo se da ćemo biti prijatelji nakon raskida. I da nećemo lagati jedno drugo ako nađemo nove partnere” – rekla je.
Antonije je pognuo glavu još dublje u ramena. Znao je da je bio kriv. Taj dan sa devojkom iz Zagreba nije mu značio ništa. Izneverio je Perlu po ko zna koji put.
,,Ona mi je drugarica. Živeli smo jedno pored drugog dok sam živeo u Zagrebu. Bili smo jako vezani. Nije se desilo ništa. Hteo sam da joj pokažem svoj novi muzički studio” – rekao je.
,,Zar nisi mogao da mi se javiš?” – insistirala je.
,,Opet dolaziš kod mene kao pokunjeni ker nakon neuspelog snošaja. Mogao bi bar jednom u životu da budeš iskren prema meni” – drsko je odgovorila.
,,Sedi” – pokazala mu je krevet.
,,Imam samo Sangriju za piće” – rekla je.
,,U redu je. Doneo sam Šardone. Izvini, malo sam pripit. Očekivao sam da ću te videti u maloj crnoj haljini. Sa biserima oko vrata. Zamišljao sam tokom dolaska kako ih skidam sa tvog nežnog vrata”.
Perla ga je gledala široko otvorenih očiju ne mogavši da suzdrži bes.
,,Znaš da te mnogo volim. Ove nerešene situacije između nas za mene su veliki teret. Ne mogu više da se viđam sa tobom. Teško mi je. Dok posmatram tvoje telo želim te kao pomahnitala životinja. A znam da ne mogu da ga dodirnem. Dokle misliš da nas mučiš ovako? Ili ćemo biti zajedno, ili odlazi iz mog života” – rekla je.
,,Dogovorili smo se da ćemo biti prijatelji” – rekao je.
,,Da, jesmo. Ali ti ne poštuješ naše prijateljstvo. Nisi želeo da mi se javiš na telefon!” – besno ga je opominjala.
,,Izvini. Ništa se nije desilo, rekao sam ti. Nisam čuo telefon” – hladnim tonom smirivao je njen bes.
,,Ne laži me više, molim te!” – uzviknula je.
,,Ne mogu više ovo. Ne mogu više da podnesem tvoje laži. Ubijaš me. Volim te. Volim te toliko da boli u očima. Plačem u autobusu posle naših susreta. Ljudi me gledaju u tramvaju dok brišem suze. Pitaju da li mi treba neka pomoć?”
Antonije je zatvorio oči na tren i ispužio se na kauč.
,,Volim miris tvoje posteljine. Obožavam kako mirišeš” – rekao je.
,,Izlazi! Izadji, molim te! Ne mogu više to da slušam!” – vikala je Perla.
Antonije se pokrio ćebetom, ispravivši položaj tela gledajući u Perlu odlučno.
,,Ne izlazim” – rekao je.
,,Izađi mi iz života, zauvek” – preklinjala ga je Perla.
,,Molim te, želim da ostanemo prijatelji” – rekao je Antonije tihim glasom.
,,Ne želim da budem više prijatelj sa tobom – rekla je Perla i sklonila ćebe sa njega. Ne detinajri po mom krevetu i ne gledaj me više tako. Opet si kriv!” – uzviknula je.
Antonio se opet pokrio ćebetom, državši čvrsto rukama krajeve.
,,Ja ne odlazim odavde” – bio je odlučan.
,,Moram da učim za ispit” – rekla je Perla.
,,Odlazi. Ne želim više da imam nikakav kontakt sa tobom” – govorila je.
Uzela je ćebe i otkrila Antonija. Grčevito je držao krajeve prostirke.
,,U redu” – rekao je.
,,Samo da znaš da se sa tom devojkom ništa nije desilo. Moraš da mi veruješ. Evo, pogledaj moj mobilni telefon”.
,,Ne zanima me tvoj mobilni telefon. Izađi mi prvo iz kuće, a potom i iz života. Zauvek” – rekla je Perla.
Antonije je ustao sa kauča i počeo da oblači jaknu.
,,Znaj da te mnogo volim Perla. Ja samo želim da uvek budeš deo mog života. Makar i kao prijatelj” – rekao je.
,,Znaš da je to nemoguće” – otvarala je spoljna vrata dok mu je to govorila.
Antonio je mamurim koracima izašao iz stana. Poneo je Šardone sa sobom.
Ulična svetla opominjala su Antonijevu misao da je ovo definitvan kraj između njih dvoje. Seo je na klupu u parku i otvorio vino. Bol u srcu stezao mu je ruke. Lahor mu je nežno milovao crvene obraze. Halapljivim gutljajevima vina pokušavao je da zaustavi suze i razbuktalu strast.
