Sama s dvoje dece i trećim na putu
Stojiš na sred ceste u starom kaputu
Mlađe dete želi kući, ne želi da kisne
Starije kući neće, zna da tamo
ne sme ni da pisne
Mlađe još je malo, ne zna ime svoje
Starije je veće, zna da može bolje
Dvoje dece za suknju ti se drže
Mokri, gladni, umorni
Ti hodaš još brže
Kiša pada, lije voda slana
Niz lice ti se nešto sliva
Popustila neka brana
Nije voda, nije kiša, ništa takvo nije
Nije suza, znaš da nije
Iz očiju ti tuga lije
Tuga ima oblik suze
Pa zavara ko je ne zna
Tuga zna da srce uzme
I povuče ga sve do dna
Kad se setiš kako bije
Kako viče
Kako lomi
Kako pije
Znaš da nazad nema
I zato
Na kiši stojiš
Napred gledaš hrabro
Za decu tû postojiš
Zato nemaš više
Čega da se bojiš
