Моји монолози
су само начин
да кажем не
ђаволима који заузимају
увек исту страну
када је рат
Мада никада није извесно
чија ће рука пасти
у окршају титана
Ђаволима који се стапају у масу
толико да тек привид
може да открије
намере мумијског режима
Сви знамо иза каквих решетака
те ставља привид
и каквом ће ти храном
затрпати уста
Исто би било као да су рекли
Још један човек је пао
и нема симбола који би могао
закрпити колена
Мисли другачије
и бићеш жртва сам за себе
Играју се ђаволи тако
са разним класама простора
Будите слободни да отерате свет,
али ми не плешите стокхолмске синдроме
по ободима корака,
како ћу вас протерати
у себе
Моји монолози
су само
продужетак реке
која тече
испод мостова
Мислите дисати
под водом
Где су вам онда
рибна ткива
Нисте ли рекли
како желите мењати свет
Почнимо онда од
сопствених монолога.
