NAPOMENA: Sva mesta i ljudi su izmišljeni. Priča nije završena. Povremeno ću je ažurirati i dodavati.
Nova godina i Božič su praznici koji spajaju ljude. Samo novogodišnje ili božićno jutro, svež sneg, a ispod jelke POKLONI! Onda ih otvaramo, sa puno pažljivosti da vidimo šta nam je Deda Mraz ili Božić Bata doneo.
Naravno, te poklone kupuju roditelji. Evo odakle:
17. decembar 2023. godine
Nedelja
09:48h
Praking engleska robna kuća „Prezent“
Severni Beograd
Veliki parking. Kladim se da ima preko pet stotina automobila trenutno. Tata je nervozan dok traži parking. Mama odmerava u nadi da će naći neko slobodno mesto. A ja? Ja se igram sa prstićima na zadnjem sedištu. Kolariću paniću sa nepostojećom strunom. Trospratna (ako ne i četvorospratna i pretospratna, nisam lepo brojao) robna kuća „Prezent“ ugledala se predamnom. Kao svet mašte, kao svet igre. Tako je izgledala. Tako ČAROBNO! Da čovek uđe, i nikada više ne izađe.
– Tata, eno ga mesto! – uzviknuh. Ugledao sam jedno mesto između plavog Citroena i sićušnog Smarta.
– Bravo, sunce tatino – odgovori mi otac.
Parkirali smo se, i na svu sreću niko na to mesto nije ušao pre nas.
10:02h
Ulaz u robnu kuću „Prezent“
Bila su to rotirajuća vrata. U centru vratiju, odvojeno staklom od naših pogleda, bio je vilenjak veličine čoveka. Kada smo ušli, zaprepastio sam se. Ta lepota rafova i veliki broj artikala samo da me nije oborio sa nogu. Onda sam ugledao visoku jelku. To je bila možda i najviša jelka koju sam ikada video.
10:04h
Jelka robne kuće „Prezent“
– Miki, `ajde da te slikam! – uzviknu mama.
– Je li baš mora?
– Mora, mora… Kad ćemo sledeći put videti ovako visoku i ovako lepu jelku? Hajde sad. Stani. Osmeh – napravio sam blagi osmeh po kome se moglo videti da mi je nelagodno.
10:09h
Ukrasi robne kuće „Prezent“
Bilo je prelepo. Ukrasi od igle do lokomotive. U jednom delu bio je čitav zid lampiona, svih boja i veličina. Prosto da gledaš i odmaraš oči. Mama se uhvatila za jedan veom zanimljiv lampion. Možemo da se porodično slikamo, i tu sliku da stavimo u lampion. Međutim, Petra nema. Petar je, inače, moj mlađi brat. Ima tri i po godine. Nismo hteli da ga povedemo, izgubili bi ga u ovoj gužvi.
10:12h
I dalje ukrasi robne kuće „Prezent“
Razmišljam o Petru – malom vragolanu. Da li nešto da mu kupim? Ili ne? Da li je to uopšte zaslužio? Da li smo trebali da ga povedemo i namerno izgubimo?
10:14h
Jelke robne kuće „Prezent“
Svuda je gužva. Mesto sa jelkama je mesto gde se ljudi najviše zadržavaju. Pa naravno da će se tu najviše zadržati kad je jelka osnovni simbol novogodišnjih i božićnih praznika. Kakva je Nova Godina bez jelke? Nikakva. Tradicija je da se Deda Mrazovi (tj. mamini i tatini) pokloni stavljaju ispod jelke. Pa onda dođe novogodišnje jutro. Uzbuđenje raste dok otvaramo novogodišnje poklone, najčešće iz crvenih kesa sa Deda Mrazom. Mi smo kući već imali jelku, pa se ovde nismo zadržavali. Mada, jedna jelka mi je zapala za oko. Bila je niska, ali široka. Izgledala je kao prirodna. Prosto, svim svojim umom sam želeo tu jelku. Morao sam da je imam. Morala je da mi ukrašava sobu.
– Mama, vidi onu tamo jelku – pokazujem prstom na tu jelku.
– Miki, mi već kući IMAMO jelku – rekla je naglašivši reč IMAMO.
