Napisi mi nešto, nešto malo i umirujuće. Napiši mi pismo koje cu moći zgužvati i spaliti. Osmisli jutarnji pakao za mene, probodi me munjama i treptajima neba.
Pošalji kišu na mene, oluju da me na kratko ozari. Zapevaj mi, nek se tlo klati. Nek se ruše grafovi od tvog glasa. Poigraj se malo, zamaži vetar i oblake u tvoje nijanse lepog.
Očisti me, zakameni me jednom za sva vremena. Biti kip i spomenik je nešto što će promeniti cvetanje tog jutra kad su ljudi pred i gledaju veličinu neku koju ne razumeju. Opet veče pa me zatrpaj otpadom zvezda i meteora. Zaljuljaj tlo ovo po kome hodam od siline udaraca tvog. Pogledaj me tim kobrinim očima užasa. Priželjkujem to u sebi.
Eonima cu čekati taj susret.
Radovaću se kad mu dođe kraj.