Увод
Кели Лорис годину дана живи у Риму у Италији.Шаље писмо својим родитељима у ком пише какав живот води.
1. писмо
Драги мама и тата, сада је тачно годину дана од како живим у Италији. Јако ми је лепо овде. Купила сам кућу од старе госпође Грете Алберти. Госпођа Грети има дугу седу косу, плаве очи, нежну боју гласа, бледу кожу, жуте зубе. Она је љубазна, нежна и паметна особа. У колицима је још од своје тридесете године. Није се удавала, живела је потпуно сама. Бавила се разним пословима да би преживела.Правила је накит,вез,плишане играчке и слике.Сада живи само од своје пензије у старачком дому.Редовно је обилазим.Увек радо дели своју животну мудрост самном.А ја,домаће колаче спремљене са љубављу.Кућу ми је продала по повољној цени.Преуредила сам је по свом укусу и поправила све што није било у функцији.Донела сам јој њене ствари.Посебно оне за које је сентиментално везана.Она никад није желела да без успомена остари.И ако је живот није мазио,сада више ни за чим не жали.Запослила сам се у ‘’Мариовој пицерији.’’ Господин Марио Валастро је Рафаелов стриц.Има црну косу и крупне смеђе очи,атлетски грађен,светли тен.Добио је име по свом прадеди који је саградио пицерију.Марио има тридесет две године.Удовац је већ пуних десет година.Његова жена Марија је погинула у сабраћајној несрећи.На њеној сахрани након што је одржао јако дирљив говор,заклео се да се више никад неће женити.Чак и након десет година,људи који су били на сахрани сумњају у његову заклетву.Једном прилико је рекао’’Ја сам богат човек.Имам посао,кров над главом,лојалног пса Мајкија,доброг братанца који ми је попут рођеног брата.И успомене на моју драгу Марију које су вреедније од свог блага овог света.’’Од како радим за њега,никад га нисам видела тужног или бесног.То ми је било помало ћудно али сам се временом навикла.Заправо он ме својом појавом подсећа,да треба да вудем више срећна а мање тужна.Нисам могла а да му не кажем ‘’Сад знам на кога је Раф наследио шарм и смисао за хумор.’’Он се слатко насмејао а Раф је мало поцрвенео.Рафаел има густу црну косу и крупне очи боје бадема.Густе обрве,светли тен,лице у облику круга,блиставо беле зубе,топлу помало дубоку боју гласа,танке усне.Ради као аутомеханичар.Још увек чува слике на којима смо ја и он на прослави Нове године у Риму.Тамо смо се упознали.Након само три недеље дружења почели смо да се забављамо.За мање од двадесет чети часа цео комшилук је причао о нама и нашој вези.Нама то није сметало.Не би нас зачудило да читава Италија бруји о томе.Зајендо смо већ пет месеци.Ишли смо да видимо чувени Колосеум.Доста је стар а и и добро очуван.За мој смо ишли у Верону.Тамо смо посетили чувени ‘’Јулијин балкон’’,ту је и њена статуа.Девојке би је ухватиле под руку и мислиле о момку ког воле.Јер према веровању би то значило да ће се за мома о ком размишљају удати.Док би је момци држали за дојку и мислили о девојци коју би волели да ожене.Ми то нисмо радили.Још увек је рано да се мисли о браку а и нисмо нешто претерано сујеверни.Ишли смо у Венецију на бал под маскама.Плесали смо скоро читаву ноћ.Било је тако чаробно.Сутрадан смо ишли да гледамо слике из доба ренесансе.Више нигде нисмо ишли,сваки дан би био кућа-посао,посаокућа.Мора мало и да се ради.Плата је добра,услови за рад су одговарајући,а муштерија увек има.Трудим се највише што могу да ми сваки дан буде попут сна.Да све добро пролази уз песму и осмех.Дођите некад.Воли вас и љуби ваша Кели.
