Моја је мајка подигла два сина,
кредит за два спрата на кући
и ограду око в о ћ њ а к а.
Након средње школе засновала
је породицу и свој радни стаж –
фабрика јој је била друга кућа.
Машина за ткање била је већа
од наше дневне собе и ходника,
а трећа смена је трајала дуже
од лета Москва – Владивосток.
Моја је мајка остала у пензији,
пре тога на улици, а између је
стајала у редовима амбуланте.
И мој је деда био у тим редовима,
ваљда је то породично наслеђе
или је нешто било у оном возу ’99.
/априлски ветар носио је полен,
пластичне кесе и уранијум/
Моја је мајка лежала данима.
Кажу да није могла да говори
и да јој је поглед био изгубљен
– али су рекли да ће бити добро.
Ујутру су променили постељину.
