Saša, Ivan i ja – David, najbolji smo drugovi još od vrtića gde smo se upoznali i postali nerazdvojni. Sva trojica imamo dvadeset jednu godinu i živimo dosta ležernim životom. Kako su nam porodice bogate i dobro stojimo finansijski, nismo se puno brinuli oko budućnost: provodili smo, partijali i uživali u lagodnosti. Saša i Ivan su tipični muškarci koji svako veče imaju drugu devojku jer su u mogućnosti i slobodno mogu reći da im je životni cilj imati svaku raspoloživu mačku. Obojica su prosečne visoke, zgodni, privlačni na svoj način, niti mršavi, niti krupni – onako taman.
Dok sam ja, s druge strane, pokriveni gej. Ni sam nisam imao pojima koliko je potrebno snage čoveku da sakrije svu svoju bol, da sakrije svoja osećanja i potisne u sebi ono što najviše želi. Da, više od svega želeo sam muškarca. Za sve koji me poznaju ja sam strejt. Kako je moja porodica poznata i imućna, tako sam i ja morao skrivati svoju stranu sebe. Niko nije znao da sam homoseksualac, a moja seksualnost se nije dovodila u pitanje jer sam povremeno imao devojke kako bih drugima prikazao savršenu sliku strejt osobe. Hm, davno sam otkrio da mi se ne sviđaju cure, možda čak i u vrtiću. Ne mogu da opišem tačno trenutak kada sam osetio privlačnost prema muškarcu, jer sam negde u dubini svoje duše znao da me lože muške brade i maljava prsa. Često sam sanjao svoje perverzne želje u kojima sam sebe video sa savršenim primerkom jednog snažnog alfa muškarca, ali svi ti moju snovi su ostali samo snovi.
Nisam naučio iskazati ono što osećam i davio sam se u toj tišini. Postoje te tišine koje su glasnije od bilo kojih rečenica u kojima nisam mogao slobodno da dišem. Tišina mi je davala taj prostor da se osećam slobodno i zaštićeno unutar nekih svojih okovanih zidova u kojima sam strašno bio ranjiv. Bol se ocrtavala na svakoj mojoj bori, širila se po celom telu izazivajući efekat nepodnošljivog stida i tuge. Stida u kojima sam se osećao bolesno jer je društvo tako nadmetnulo. Bojim se da izgovorim: „ Ja sam gej.“ Te tri reči ne zvuče mnogo, ali meni bi bile mnogo značajne da ih mogu spustiti s usana.
U našu malu četu priključio se Mario koji je inače stariji devet godina od nas, igrom slučaja je vlasnik firme u kojem je Saša stažirao. Za razliku od Saše i Ivana njega nisam mogao smatrati prijateljem i postao je moja neostvarena fantazija. Opako je zgodan, i nije ni čudo što me je na prvu toliko privukao i učinio da mi jednim njegovim pogledom klecaju kolena. Ima bronzani ten kože koja mu se savršeno ističe s dugom kosom boje meda koju obično vezuje u neurednu punđu i kratko podšišanu bradu. Pogled prodornih plavih očiju izazivaju je prijatnu jezu u meni i udarao pravo u moju kitu koja je bila čvrsta od tog njegovog prodornog pogleda. Ima lepo lice oštrih crta koje je bilo ukrašeno s pirsingom u nosu. Ima i pirsing na jeziku koji sam željno iščekivao oseti na mom. Izuzetno velike mišićne mase koje je postigao napornim treniranjem da bi došao do željenje figure. Široka ramena, svuda je čvrst i jednostavno privlačan u svakom pogledu. Živeo sam u uverenju i razmišljao kao osoba s HOKP- om: „ Znam da sam gej, jer mi se gadi dok sam s devojkama. Ali na pomisao da budem s momkom izazivalo mu je jezu i blago gađenje.“ Ipak, kako je vreme prolazilo, moj mozak mi je govorio da ja to doista želim. Nije da nisam pokušavao, ali nikada me nije istinski pokrenulo da to uradim.
Kako je vreme prolazilo Mariovo društvo mi je sve više prijalo, kada ga vidim osećam kao da je on sve što mi treba. U njegovom prisustvu dosta sam stegnut, ne mogu normalno da se ponašam i budem ‘svoj’ jer ne mogu da pokrijem koliko mi se on sviđa. A sviđa mi se i previše. Mario ima svoj jasan stav prema gej osobama i totalno je u redu s tim, smatra da svako ima prava raditi ono što želi. Da, to me donekle učinilo hrabrijim i mislio sam da ova moja osećanja jesu obostrana, pogotovo kada bi mi namignuo ili se veselo smejeo mojim šalama. Tada sam i shvatio da ja jesam gej koji ima poteškoće da ima vezu s muškarcima. Osećam veliki strah povodom toga i bojim se kako će ljudi reagovati na to, a ja čak i nemam nameru da to obrazložim javnosti.
On je divan, privlačan, smešan, zanimljiv tip koji svaki put ima neku izvanrednu priču u kojoj svi vrištimo od smeha, ili sam barem ja uživao u njegovoj toploj priči i onim prodornim seksi glasom. Poznajem ga čitava dva meseca i u ta dva meseca video sam ga svega par puta i uvek sam se osećao tako ukočeno u njegovoj blizini. Kao da me njegov pogled stegne u mestu bez znaka pomaka. Ono što mi je bilo teže od tišine koja me je do nedavno okruživala je buka koja se nalazila u mojoj glavi. Sviđa mi se i ja ne mogu protiv toga.
Kao i svako jutro rano sam ustajao i trčao kako bih održao kondiciju i polako sam počeo da radim na svojoj mišićnoj masi. Melodija glasne muzike koja je dopirala iz slušalica u mojim ušima je još više ubrzavala moj ritam trčanja – trčao sam dosta dugo. Dok sam čekao kafu u malom kafiću koji vrši samo usluge za poneti misli mi je prekinuo poznati muški glas od kojeg mi je srce zaigralo. Okrenuo sam glavu prema njemu i nimalo nisam privlačan ovako znojan od trčanja, dok mi znoj prekriva veći deo svetlo sive majice. Pored njega koji u strogom poslovnom odelu izgledao sam jadno i otrcano. Odelo ga je činilo još privlačnim, toliko da sam hteo strgnuti tu belu košulju s njega i ljubiti svaki deo njegove kože.
„Zdravo.“ Pokušao sam kontrolisati uzbuđenost u glasu koju nisam mogao da pokrijem i na licu mi se jasno ocrtavalo koliko mi je drago da ga vidim. Ovo je prva prilika da smo sami i premda da sam mislio da mu se sviđam, nisam bio dovoljno iskusan da protumačim njegove signale.
„Pa mali, nikako da te uhvatim nasamo. Sada nažalost nemam vremena, žurim na jedan sastanak. Daj mi tvoj broj!“ Klatim se napred-nazad i jednako zbunjenim pogledom pečatim njegovo lice. Oh! Nisam siguran šta bi mu to trebalo značiti i kako da to protumačim to, ali sam mu ipak dao broj i tako smo se razišli.
Danima sam nešto očekivao, neku poruku, samo nešto a nisam bio svestan šta. Kroz par dana sam je i dobio, započelo smo neko opušteno dopisivanje koje je bilo obojeno u drugarskom stilu a meni je srce snažno lupalo na svaki zvuk poruke koja je bila njegova. Pozvao me je da dođem kod njega u stan i to sam prihvatio, ali nisam ponovo znao da li me zove kako bi ispijali piva, pričali o sisama neke zgodne cice ili zato što ga jednako privlačim kao što on mene.
„Upadaj.“ Dočekao me veseo i nasmejan, pomerio se kako bih prošao kroz vrata i rukom mi pokazao prema dnevnoj sobi. Njegov parfem mi se uvlačio u nozdrve i prijatno mi ispunio pluća svojom muževnošću. Išao za njim polako i nesigurno, isto toliko nesigurno se smestio na kauču i gledao u stranu uplašen i osramoćen zbog svoje nepromišljenosti. Hm, da se ja ovom liku sviđam odavno bi me i imao. Ponudio mi je čašu vina koja je brzo skliznula niz moje grlo i halapljivo sam popio još jednu koja me je davala određenu hrabrost da izdržim njegovu blizinu.
„Mali šta kažeš da budemo direktni?“ Podigao sam glavu prema njegovoj i gledao ga svojim uplašenim pogledom.
„Ja sam gej muškarac i sve moje avanture se dešavaju u strogoj diskreciji. Ne volim svoj život da iznosim u javnosti i strogo se držim pravila u šemi.“
„Ovaj, ne znam šta da kažem.“ Zbunjeno izustim.
„Možeš početi od toga koliko ti se sviđam, koliko me želiš, pa onda dodi to toga koliko si zaljubljen u mene.“ Potpuno me šokira svojom iskrenošću. „ Sviđaš mi se od trenutka kada sam te ugledao, onako nevin, čist i potpuno drugačiji od ostalih. Obrazi su ti se crvenili od mog pogleda i dalje se crvene i zelene oči posmatraju me uplašeno s puno strasti. Davao sam ti jasne signale, ali ti si uvek ostavljao utisak ravnodušnosti, sve dok se nismo sreli pre par dana. Mali, sviđaš mi se toliko da te ne mogu izbaciti iz glave, tu si konstantno, jednostavno u meni si a da te nisam ni dotakao.“
„Sviđaš se i ti meni. “ Uspeo sam naglas izgovoriti tu rečenicu.
„Da li bio s muškarcem?“
„Ne.“ Tiho sam izustio posramljen njegovim pitanjem. „Nisam, nikada.“
„Želiš li?“ Prstima je obujmio moju vilicu i glavu mi podigao ka njegovoj.
,,Želim tebe.“ Bez reči je spustio usne na moje usne, ličilo je to više na milovanje usana i ceo sam se stresao od toga. Odvojio sam se posramljen i osramoćen od njega, hteo sam ustati, pobeći što dalje, ali on mi to nije dozvolio.
„Sviđaš mi se. Ne žurimo nigde, imamo vremena i pustimo neka teče svojim tokom.“
„Prema čemu tačno teče?“
„ Vezi. Ti i ja. Bez drugih muških ili ženskih partnera, umem da budem dosta posesivan. Ono što je moje je moje!“
,, Imao sam cure isključivo zbog okoline, nikada se nisam osećao prijatno sa njima, šta više bio sam toliko loše da su mi totalno zgadile. Mislio sam da preživljam neku vrstu krize identiteta i nisam mogao da razumem kako se osećam kao gej, ako ne želim da osetim muške dodire na svom telu. Potpuno sam bio zbunjen, još uvek sam, ali sada znam šta želim tebe, isključivo samo tebe.“
Drhtavim rukama sam ga obgrlio oko vrata i pustio da me poljubi, ovoga puta poljubac je bio pravi, ispunjen strašću, nežnošću, ljubavi. Taj poljubac je bio najlepše iskustvo u mom životu. Sve u meni je želelo da se preda ovom muškarcu koji mi uzvraća osećanja. Nisam ni mislio da ću se tako lepo osećati u njegovom zagrljaju, da ću biti toliko opušten s njim, da ću konačno biti ono što jesam.
„Ja sam gej. “ Te tri reči konačno su izašle iz mene. Priznanje koje mi je bilo preko potrebno i znao sam da će konačno sve biti u redu, da će biti sve na svom mestu.
„ Sviđaš mi se. Zaljubljen sam u tebe.“
„Delimo ista osećanja.“ Nasmešio sam se široko na njegov blistavi osmeh i utonuo u njegov zagrljaj.
,, Mislio sam da je loše biti s muškarcem i nisam smeo namestiti taj korak, sve do sada. U tvom zagrljaju osećam sigurnost, prijatnosti i leptiriće u stomaku. Ti si onaj pravi.“
„Ti si mali ono što sam ja dugo čekao.“ Poljubi me nežno u glavu i još snažnije me zagrli.
Biti gej ne znači biti loš. Ne znači da smo bolest koja se širi planetom. Nisam loš ako želim da objavim svoju seksualnost, ali u svemu tome ne vidim poseban značaj. Zašto bih morao svetu obaviti da sam gej? Zar to ne bi bilo isto kada bi strejt osobe to govorile? Svi smo mi isti, samo na različiti način. Jedino nas ubija taj strah od nepoznatog i okoline. Sada pored ljubavi koju osećam prema ovom muškarcu, nije mi bitna nijedna osuda, ni psovka, ni roditeljsko napuštanje.. bitno mi je da budem srećan i zadovoljan, ostalo ništa nije bitno.
