Гласан звук његовог мотора ми је парао уши. Повремено би погледао у ретровизор да види да ли сам добро,да ми можда не смета што вози као манијак. А ја нисам скидала осмех са лица. Док смо јурили кроз град ноћу.
-Лукас, гладна сам, можемо ли да одемо негде да вечеру.
-Може, има у близини један италијански ресторан.
Додао је гас, као да није возио довољно брзо. Знала сам луд је ко струја. Али је мој. Загрлила сам га јаче.После петнаестак минута смо стигли до једног ресторана.Обоје смо скинули црне кациге,и сишли са мотора ког је он звао ‘’звер’’.Име је савршено одговарало јер је то био велики и гласан мотор.Ушли смо у ресторан,конобар нам је показао где да седнемо и наручили смо шпагете у парадајз сосу.Моје омиљене.Разгледала сам ресторан,био је простан и пун људи.Нисам могла а да не приметим да неки тип зури у мене.Као да би ме појео очима.Пришао нам је.Био је то плавушаст тип,истетовиран по целом телу,у беж мајци и тексас панталонама.
-Хеј мала,што не оставиш тог лузера,и забавиш се самном.
-Нећу.
-Кога ти називаш лузером,керу.Лукас је устао,спремајући се да га удари,био је баш љут.Али тај тип је био бржи ударио га у стомак.Лукас се мало савио па увратио аперкатом.Патосирао га.Лукас је тренер бокса.Пришли су нам још двојца типа подигли руке увис у знак предаје.
-Не желимо невоље.Рече један који је био обучен као и овај други у црно од главе до пете.Видело се да су близанци.
-Носите га одавде док се нисам предомислио.Процедио је кроз зубе Лукас и додао.
-Ако још једном буде сметао мојој малој убићу га.
-Да господине.Одговорили су уплашено и одвели свог пријатеља који није био дошао себи.Можда га је Лукас стварно убио.А можда је само у несвести.Ионако ме није било брига.Убрзо затим је конобар донео шпагете.
-Извините,да ли сте ви којим случајем бивши професинални боксер Црна муња.Рекао је конобар док су му очи сијале од узбуђења.
-Један једини.Шта,хоћеш аутограм?
-Ако бисте били љубазни да.
Лукас је узео салвету и нашкрабао потпис и пружио га конобару.
Драго ми је што је и даље популаран.Понекад се и девојке отимају око њега а он ме уверава да сам ја једина за њега.Његова мала Луси.Конобар је сав срећан отишао са аутограмом а ми смо почели да једемо.Остатак вечери нас нико више није узнемиравао.Док је Лукас плаћао конобару,овај пут неком другом причао је нешто на италијанском.Успела сам да разазнам само једну реч ‘’хотел.’’ Лице ми је поцрвенело и он је то видео и осмехнуо попут неког ђаволчића.Тамо смо и отишли.Одвео ме је у собу,закључао је,и пољубио ме.
-Знала сам,луд си.Покушавала сам да дођем до даха.А он ме гурно на кревет.
-Луд,али твој.Скинуо је мајцу и опет ме љубио.Сутрадан смо отишли из хотела.Јурили смо на његовом мотору,неки су нам пролазнци добацивали називајући нас ружним именима.Није ме брига што је луд.Јер он је луд али је и мој.
