Sirena
Sve što želim da ti šapnem na ušne školjke,
Bačeno je u hladne okeana mog uma.
Svi krici koje ispuštam sa dna mora
Prigušeni su na površini morskim strujama.
Ja rekla bih ti sve,
Ali reči se na vrhu jezika lako pretvore u penu pljuvačke
Koja začepi mi glasne žice.
Šta mi uopšte znači glas?
Kada ti hodaš tamo,
gde ja jedva plivam.
Kada ti ćutiš tamo,
gde ja jedva pevam.
Dovodeći me u iskušenje,
Teraš me da glas žrtvujem.
Kako se samo usuđuješ da toneš u moje more?
Na teži način sam naučila da sirene koje pružaju ruke davljenicima
Završavaju podvijenih repova.
Šakama si me zvao ka svojim grudima,
A nesreća je što mi se to dno dopalo.
Sada kada ponovo dišem,
Posle bure iz koje sam izronila,
Od tvog brodoloma, ostavio si mi samo ove dve noge.
Da se svaki sledeći davljenik njima udavi
Jer ruke nikom osim tebi ne želim da pružim.
