Ја сам најбоље песме писао
за тебе, мајко /постхумно/.
Сва ова пискарања о животу,
о људима, о земљи и небу –
не вреде ни две паре, мајко.
Не кунем се више у љубав,
такви је на крају продају и
изгубе и пре него што је нађу.
Све ово је јаче од ње, дубље,
изрезбарено до костију –
и узалуд сам сломио сатове,
време није стало, стао сам ја
са писањем о теби, за тебе.
Ја сам најбоље песме писао
за тебе, мајко /постхумно/.
