noćas, negde oko pola jedan
šaku šarenih pilula
u jednom potezu progutao sam
ne bih li zaboravio tvoj lik
porcelanske lutke
oči plave kao duboki okean
noćas, negde oko pola dva
bocu francuskog šardonea
u dva poteza popio sam
ne bih li pripomogao
šarenom koktelu
da zamuti tvoj lik dovoljno
da ga više ne mogu prepoznati
noćas, negde oko pola tri
žiletom platinastim
u tri poteza napravio sam
purpurno crvene brazde
samo da proverim
osećam li i dalje bol
noćas, negde oko pola četiri
legao sam na pod i zagrlio jastuk
zuji tv i šareno je sve
tvoga lika nisam se mogao setiti
azurnih očiju u mojoj glavi nije bilo
jutros, negde oko pola pet
kroz maglu polusna
milovala me je tvoja ruka
i u vazduhu osetio se tvoj parfem
pomislih, u raju sam sada
opet si uz mene i opet ti čujem glas
‘ne idi’ kroz šapat nemoćan ti kažem
na podu wc-a zaspao sam
s tvojom slikom u ruci
bol je prošao
i više ništa nisam osećao