Ne volim

     Ne volim

Ne volim kada noć bez tebe pada,

kada senke prošlosti tiho prolaze,

u džepovima srca, sećanja se stvaraju,

gde uspomene same svoju priču sklapaju.

Ne volim kada te nema, kad sam postojim,

u zagrljaju tame,bez tebe ne postojim,

svaki je dodir neostvaren, svaki san nedočekan,

svaka zora bez tebe, svaki sumrak nemiran.

Ne volim kad me probudi sunce bez svetla,

osećam poglede živim kao senka ,

oči tvoje sklopljene u meni žive,

govore tišinom, sećanja me ubijaju.

Ne volim kada sam, tamo tebe srećem,

Odvodi me pravo, duboko u sebe,

dok nepomično stojiš,

u srcu zauvek ostavljena.

Ne volim kada sam, kada mi juče krade san,

u svitanju novom, bez tebe sam,

jer u svakom jutru, u svakom sumraku,

tvoja senka prati me, u srcu i na svakom koraku.

                                               B.Rajković