Смета им што си пркосна,
трулеж светски вређа
што си храбра и поносна
и не даш да ти повију леђа.
Дејствујеш мудро и правично,
следећи визију своју
о Српству које је слично
пчелама сложним у роју.
Као некад Косовка девојка,
видаш роду озледе душевне
док ти је под крилом тробојка
вијорена кроз борбе вековне.
Речима потеклим са усана златних
о очувању манастира древних
брањених још од времена давних
будиш у нама дух витеза славних.
Док многи из отаџбине беже
тебе љубав према родној груди веже
па остајеш уз њу кад јој је најтеже.
Да те нема о Српкињо млада,
народ би опет почео да страда
и у бездан данашњице пада.
Са тобом се рађа нада
да ћемо се спасти јада
и да ће Српством благостање да завлада.