pišem ti izdaleka,
putovanje je bilo prilično neugodno
koferi su bili
pretrpani i teški
voz je došao ranije
a na peronu bilo je studeno
mahali su
no nisam se osvrtao
u glavi mi je odzvanjala škripa šina
i eho glasova koji su dozivali moje ime
bilo je kasno
voz je već krenuo
nema kajanja, nema povratka
i usputnih stanica
gde bih obično silazio,
jer zaboravim da kažem
zbogom
pokajem se
i nastavim da vučem
teške kofere, tromo,
po ishabanom asfaltu
pišem ti izdaleka,
odande odakle ne dolaze,
karta je u jednom smeru,
odande gde ne sanjaju
sve što imate ostavite na
ulazu, molim
