ako dovoljno jako
zatvorim oči
udaljim se od svega
ovozemaljskog
mislima otplovim do mlečnog
puta
možda te zateknem u svom
zagrljaju
i nikada te ne pustim
možda me zavoliš
i nikad ne prestaneš da me
voliš
možda me i nazoveš svojim
i možda u mojim očima
vidiš nešto više
od prijatelja
ako dovoljno jako zatvorim
oči i preusmerim misli izvan
ove mračne sobe
možda nebeskom lađom
srebrnom doplovim u tvoj san
možda mi dopustiš da ostanem
i možda ti se svidi
moj ten, oči
i glas
i možda priznaš
i sebi
i meni
nismo prijatelji
prijateljstvo nije
tvoja ruka između mojih butina
i ljubomora kad spavam s nekim drugim
masnice po telu
i proklinjati oči koje nisu tvoje
