ne osećam te

ne osećam da je ovo moj grad i put

ova zgrada me ne udiše

prostor me ne inspiriše

zvuci su tupi i hladni

ne dodiruje mi se

ne šeta

biram divljinu kao jedino trag do duše

otišla bih

ali se bojim

da bih izgubila i one boje

koje sam teško stekla

svete

okupaj me onim zlatnim nitnama inspiracije

jer će drugačije svi ovi biseri

i meditacije

otići u bezdan