Daljina nas ne gasi
Sad smo daleko, a osećam te kao hladnu ranu,
svaka tvoja misao prolazi kroz mene, oštra, bolna,
kao da svaka sekunda bez tebe reže moju dušu,
a opet, jedino me ta bol drži blizu tebe.
Daljina nas ne gasi, ne gubiš se u vremenu,
svaka kap krvi u meni peva o tebi,
iako smo izgubljeni u beskraju dana bez zagrljaja,
ja verujem u naš povratak i zauvek zajedno.
Praznina raste između nas, ali ne prestaješ da živiš u meni,
svaka tišina nosi tvoje ime, svaki korak teži tebi,
i dok noć obavija moje misli,
ja te tražim u snovima,na našem izgubljenom putu.
Pod svodom noći, kleli smo se ljubavi,
zvezde su ćutale, ali mi smo čuli njihovu pesmu.
Obećavali smo večnost, zakovani u snovima,
dok je svet drhtao pod snagom onoga što smo osećali.
Kleli smo se da ćemo izdržati, da nas ništa ne može slomiti,
sada je svaka naša zakletva je kao plamen u tami,
gori, ne gasne, uprkos vetrovima što nas razdvajaju,
znaš li, ljubavi, da smo mi još uvek mi, iako svet pokušava da nas zaboravi?
B. Rajković
