U tišini ljubavi
Dok te srce u bolu grli,
i suze padaju kao kiša,
duša se napuni bola,
svaki uzdah tugu nosi.
Srce plače, vrišti glasno,
ali ljubav ne daje da vrisnem,
samo kad je najteže, baš tad je jasno,
osetićeš da te volim da ne mogu bez tebe.
Kada bol preplavi dušu,
i svaki dah postane težak,
ljubav,nežno poput zvuka osećam,
samo misao na tebe donosi mi mir .
I kad se sve u tišini smiri,
kad se bol u suzu pretvori,
ljubav se kao more širi,
i u srcu se svetlost ponovo rađa.
B.Rajković
