Ne možeš dotaknuti zemlju!
Kreneš rukom, ona uzmakne
Staneš stopalom,
ona se ulegne.
Ne možeš dotaknuti zemlju kolenom.
Poklekneš,
ismeje te.
Pravovernom čelu izmakne,
apostolni oko od nje ka nebesima okrene.
Možeš je pećinom prežiliti,
prokopom pohoditi,
ali je rukom nećeš dotaći.
Posadi stablo,
njegovim korenom je ka srcu privuci.
Nikako zemlju rukom ne možeš dotaći.
Kuršum da opališ,
po nogama ćeš se saseći.
Pod ralo se nebo podmeće.
Prašinu sa tla kroz prste vetar proseje.
Njeno telo kišnom kapi će uteći.
Pokopanom ti dodir ništa ne znači…