Lako je kada se zapne o igračke
ili o oblak u nekim snovima
u kojima imaš krila.
Tada padaš, dugo, sporo—
čak i zemlja ustaje da te privije uz sebe.
Ožiljci su tada plitki;
samo koža plače za tobom.
Teško je kada se
sapleteš o nečiju sudbinu
kao o svoju glavu.
Tada se kače olovna krila
i leti se utrobom sebe.
I ne spava se, a umoran si od trke
za samim sobom.
Na kraju ostaješ sam—
samoćom si zadovoljan,
jer stigao si se.
Sad konačno
možeš ostati nasamo sa svojim ožiljkom.
