Nekad razmišljam
dugo i duboko.
Šta je moglo
biti sa nama?
Onih mladih
godina kad
sve je bilo
drugačije.
Da je bila mrva
hrabrosti godina tih
gde bismo danas
bili MI?
I da li bismo uopšte
postojali? Opstali?
Videla te nisam
godina pet.
I sada svako ima
svoj poseban svet.
A možda je mogao
jedan svet to biti
da nismo morali
osećanja kriti.
Mlado srce nije znalo
koliko daleko sme ići
između ljubavi
i prijateljstva
odabralo je da ima
druga, onakvog kakvog
samo retki razumeju,
a ostali ga nazivaju
čudakom.
Ostalo je srce da sanja,
u tišini i da čuva uspomenu
na tu jednu
(ne)preboljenu ljubav.
