Stranica Se Ne Vraća
Upravo pročitano?
Zatvori tu knjigu, druže…
To što si video – već je umrlo.
I ne pravi se da nije.
To je prošlost.
To ti je fleka na majici koju si već oprao.
Mrlja ostala.
Ti gledaš… pereš opet…
Ali sranje ostaje.
Ne pokušavaj da vratiš vreme.
Šta si ti, Magia sa ručnim satom?
Ajde molim te.
Neće te vreme slušati’,
ti si za njega – buka u hodniku.
Znaš kad si trebao reagovati?
Pre tri sekunde.
Ali nisi.
Jer si mislio da imaš još vremena.
Jer si, druže moj, verovao u sutra.
Greška.
Sutra je stara prevara.
Sutra je korov u glavi,
lažna nada za lenje duše.
I sad ti meni gledaš u redove,
tražiš gde da se ubaciš,
kao da možeš ući u priču
koju si već prespavao.
Znaš šta ti je prošlost?
To ti je piće koje si prosuo.
Mokar sto. Lepljiv pod.
I sve što ti ostaje…
je da gledaš i psuješ.
A znaš ko je kriv?
Ti.
Ti, koji si mislio:
„Imam vremena.“
Ti, koji si rekao:
„Vratiću se kasnije.“
Nećeš.
Jer nema “kasnije” za ono što si već pročitao.
To ti je – gotovo, zaključano, zapečaćeno.
I šta sad?
Sad sedi.
Gledaj u zid.
I nauči:
Stranica se ne vraća.
I nije knjiga kriva što si je čitao bez razumevanja.
I još nešto za Kraj:
Vreme ne prašta,
vreme ne pregovara.
Vreme ti kaže:
“Ili vozi ili ostani zauvek pešak!
Do tad: čitaj s pažnjom, misli brzo… jer stranice života ne čekaju!!
Dalibor
